Radionica Mapa viskija bila je posvećena geografskim zanimljivostima vezanim za viski. Više nije nikakva novost da se pored Irske, Škotske, Amerike i Kanade, Japan pojavljuje kao veoma cenjen prodizvođač viskija, koji su postali veoma popularni među kolekcionarima. Godinama su Japanci uzimali prestižne nagrade proizvođačima sa stogodišnjom tradicijom proizvodnje viskija, a danas se već dešava da se javljaju neke još mlađe nove zvezde koje im polako preuzimaju slavu.Više nije iznenađenje što je proteklih godina recimo Nemačka imala najbolji viski na svetu, a priča vezana za njega je veoma zanimljiva: on je nastao u neuspeloj vinariji, čiji je vlasnik rešio da umesto vina pokuša sa viskijem i to se ispostavilo kao odličan potez. Svi znamo da su nemački automobili zakon u svetu automobilizma, ali baš da pomrse konce konkurenciji i u svetu viskija, e to je već nesto sasvim drugo. Ipak, germanofili su sa oduševljenjem prihvatili ovu informaciju i proglasili je potpuno očekivanom. 

Bilo je reči i o domaćim viskijima sa teritorije Srbije. Two Doves i Nikola car su zanimljivi za istraživanje, a i hajde da upoznamo domaće da bismo bolje poznavali strance. Posebno je zanimljivo to što su domaći viskiji jeftniji od većine rakija domaćih proizvodjača, a neke od njih čak nisu ni prošle kros proces odležavanja u hrastovim bačvama, što je za viski neophodno.Pobrojan je veliki broj zemlja koje spadaju u tzv. “ostale zemlje proizvodjače viskija”. Među njima su: Australija (Lark i Sullivans Cove), Belgija (Goldlys), Češka Republika (Gold Kock i King Barley), Francuska  (Eddu i Whisky de Bretagne), Holandija (Frysk Hynder I Millstone), Indija  (Amrut i Sikkim), Južna Afrika (Three Ships), Litvanija (Aleksanders i LB), Nemačka (Blaue Maus i Sigel and Slyrs), Novi Zealand (Lammerlaw i Milford), Pakistan (Murree Whisky), Poljska (Dark Whisky i Old Family Whisky), Švedska (Mackmyra’), Švajcarska (Swissky), Tajvan (Kavalan), Turska (Ankara Turkish Malt Whisky), Vels (Penderyn Welsh Whisky).Naravno da to nije sve,  mi jesmo spomenuli većinu, ali sigurno je da se svakim danom pojavljuju novi proizvodjači širom sveta kao odgovor na sve veću tražnju brojnih ljubitelja viskija u svetu.Bilo je reči i o još jednoj zanimljivosti na karti sveta, a to je potrošnja viskija po glavi stanovinika. Malo ko bi očekivao da Francuska vodi sa 2,15 litara po glavi stanovnika, ispred Urugvaja! (1,77 litara) i Amerike (1,44 litara). Zanimljivo je to što ekonomska snaga zemlje nije očigledan parametar za potrošnju viskija. Među prvih 10 se još nalaze i Australija (1,3 lit), Španija (1,29 lit), Ujedinjeni Arapski Emirati (1,27 lit), Velika Britanija (1,25 lit), Irska (1,24 lit), Indija (1,24 lit) i Kanada (1,19 lit).Malo ko bi verovao da je konzumacija viskija po glavi stanovnika ista u Irskoj, kolevci viskija i u Indiji, gde je viski stigao značajno kasnije i od prvih dana postao veoma popularan. Ako u ovu kalkulaciju dodamo i broj stanovnika u Indiji, postaje jasno da oni godišnje popiju više viskija nego sto se proizvede u Irskoj.Ako sagledate kartu sveta kroz čašu viskija, otkrićete mnoge zanimljivosti, pa sa nestrpljenjem očekujemo novi sajam i nove informacije o geografiji viskija…

Na ovoj radionici je prvo svim prisutnima poslužen Famous Grouse blended scotch, najprodavaniji blended viski u Škotskoj, a blended viskije prati glas najpopularnijih viskija na svetu.To je bio samo uvod u temu, jer kada se sagleda istorija viskija, blended je praktično bio trgovački izum I upravo on je  doprineo svetskoj popularnosti škotskih viskija.  Tek 60ih godina prošlog veka svet se ponovo okrenuo izvornom obliku viskija, single maltovima.Pored istorijskih zanimljivosti, radionica se dotakla svih viski regija u Skotskoj, a zatim je bilo reči o vrstama čaša koje se koriste za uzivanje viskija i single maltova. Bio je tu i mali osvrt na perfektan servis maltova, kao i to da su viski snobovi doveli uživanje maltova do gotovo laboratorijskih uslova.Usledila je  degustacija maltova na kojoj su predstavljene dve vrste Macallan-a: Amber i Siennna, kao i Highland Park 12 godina star. Bilo zanimljivo pratiti reakcije posetilaca dok su poredili dva viskija iz iste destilerije, iste starosti ali značajno različitog aromatskog kompleksa. Na pitanje koji im se viski više dopada, publika je bila podeljena, što je samo dokazalo da su na kraju svih krajeva uvek najnzačajniji lični afiniteti konzumenta, a ne cena i brend.Neočekivani iskorak u ovoj radionici je bila degustacija dominikanskog ruma Brugall 1888. Naime, Brugal se našao na ovoj degustaciji iz razloga sto ovaj rum u Dominikanskoj Republici posle perioda sazrevanja u hrastovim buradima od američkog hrasta prolazi kroz dodatno sazrevanje u buradima od španskog hrasta u kojima je prethodno negovan španski oloroso sherry. Ova burad se koriste u za sazrevanje velikog broja single maltova, a Macallan svoje maltove sazreva iskljucivo u sherry buradima i cilj ovog iskoraka je bio da se vidi kako ista burad utiču na različite destilate, različitog porekla. Nekoliko posetilaca se posle prezentacije izjasnilo da im je ovo piće bilo potpuno iznenadjenje i jedan novi doživlja koji nisu ocekivali. Rumovi su početkom novog milenijuma dobili svetsku popularnost I sve vise ih se pojavljuje na tržistu sa svojim premijum verzijama, koje se približavaju baš konzumentima single maltova i konjaka.

Veliki viski univerzum koji se konstantno širi i brendovi koji se konstantno menjaju dovode do toga da se u viskiju uživa na razne načine a ne samo sa kockom leda. Sa aromama koje čuva u sebi, viski je baza nekih od čuvenih klasičnih koktela koje zadovoljavaju najrazličitije ukuse kada su kokteli u pitanju. Bez obzira da li je u pitanju burbon ili raženi viski, najraznovrsniji recepti su doveli do toga da viski kao tradicionalno zimsko piće postane neizostavni deo letnjih koktela koj ise već decenijama konzumiraju širom sveta.

Profesionalni barmen, ambasador i konsultant.Nacionalni pobednik Beefeater takmičenja 2014. i predstavnik Srbije
na Global Final MIXLondon 2015.  Osnivač udruženja Bartenders 710. i Whisky ambassador kompanije G3 spirits.

Bartendingom i ugostiteljstvom se bavi od 2002. godine. Pored bartendinga bavi se i
konsultantskim uslugama u ugostiteljstvu. U okviru Kultura bara vodi školu za barmene.
Član Serse i aktivni predavač na temu Bar i barsko poslovanje.
Učestvovao u mnogim radionicama za barmene kao predavač.

Posle dugogodišnjeg rada u hotely Hyatt Regency, pre 15 godina je počeo druženje sa svetom
vrhunskih viskija kao Brand ambassador za Johnnie Walker Black label.Kasnije se pridružio
grupaciji Moet Hennessy na istoj poziciji.Već 5 godina je Brand ambassador u Coca Cola Hellenic
grupi za Edrington grupaciju kao i za sve brendove Remy Cointreau grupacije.